Poništene nacističke presude za izdaju
Nemački parlament je u utorak, gotovo 65 godina nakon Drugog svetskoga rata, jednoglasno poništio nacističke presude za izdaju i tako skinuo ljagu sa imena ljudi koji su osuđivani na smrt uglavnom zbog političkog otpora ili pomaganja Jevrejima, objavili su u sredu mediji i strane agencije.
"Rehabilitacijom takozvanih ratnih izdajica vraćamo čast i dostojanstvo predugo zaboravljenim žrtvama nacističkoga pravnog sistema", izjavila je nemačka ministarka pravosuđa Brigt Zijpres, a njenu izjavu prenose strane agencije. "To je takođe važno i za rodbinu žrtava", dodala je ona.
Zakon o rehabilitaciji “izdajinika”, koji je doneo donji dom Bundestaga uz podršku svih pet parlamentarnih stranaka, predstavlja vrhunac dugogodišnje borbe za pravdu u ime onih koji su okrenuli leđa Hitlerovoj sili.
Nacistički vojni sudovi osudili su na smrt oko 30.000 ljudi za dezerterstvo i izdaju, a oko dve trećine ih je pogubljeno. Istoričari tumače da su za izdaju uglavnom osuđivani vojnici i civili zbog političkog otpora nacistima ili pomaganja Jevrejima. Oko 100.000 njih je zbog izdaje i dezertiranja završilo u zatvorima, a žrtve nisu bili samo Nemci već i građani Austrije, Danske, Norveške, Rumunije i Luksemburga. U Kelnu je ove nedelje podignut spomenik dezerterima iz nacističke vojske. Od kraja rata 1945. godine, nacističke presude za izdaju su se preispitivale i ukidale samo pojedinačno, a tužioci su odlučivali da li ih treba poništiti. Sud u Berlinu je 1996. godine, na primer, rehabilitovao Ditriha Banhofera koji je obešen u Bavarskoj u aprilu 1945. godine zbog umešanosti u zaveru za ubistvo Adolfa Hitlera. Pojedini članovi Hrišćanskih demokrata kancelarke Angele Merkel i Hrišćanske socijalne unije usprotivili su se opštem ukidanju nacističkih presuda tvrdeći da su neki bili osuđeni za izdaju kao vojnici koji su naneli štetu saborcima.
Ipak te opaske su odbačene i sve presude će biti ukinute jer su nacisti, kako piše u obrazloženju budućeg propisa, "koristili krivično delo izdaje kao oruđe arbitrarne podele pravde, pri čemu je svaki politički neopularan potez mogao biti kažnjen smrću".
