institucionalni fašizam

Analiza izbora za evropski parlament i rast ekstremne desnice

Prošlogodišnji izbori za EU-parlament instalirali su ekstremnu desnicu visoko među europske zvijezde. Dok su zapadnoeuropski populisti prilično poznati i hrvatskoj javnosti, njihovi istočni sudrugovi Volen Siderov, Corneliu Vadim Tudor ili Jan Slota dosad su, izvan svojih zemalja, bili prepoznatljivi tek zainteresiranim politolozima.
istocnoevropski fasisti

Sud u Nišu poništio je presudu suda Jugoslavije iz 1945/6. po kojoj je Dragiša Cvetković proglašen izdajnikom i ratnim zločincem. Cvetković je bio predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije koji je sa Hitlerovim izaslanikom Ribentropom potpisao pakt pristupanja naše zemlje Trećem Rajhu a još pre toga, njegova vlada donela je niz Rasnih Zakona kojima su Jevreji Jugoslavije proglašeni građanima drugog reda. Tokom samog rata, Cvetković je pomagao fašistički četnički pokret.

Cvetković nas predaje Hitleru 1941.

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu Goranu Davidoviću fireru po tužbi novinara Dinka Gruhonjića, jer Davidović nije dobio svu dokumentaciju na ćiriličnom pismu.
Kako se navodi u odluci suda sud je ukinuo presudu i naložio novo suđenje vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj nakon, njegove žalbe da deo sudske dokumentacije nije pisan ćiriličnim pismom, te da je i tužba je napisana na latinici.

- 11. i 12. jula 1995. srebreničku enklavu su zauzele snage Vojske bosanskih Srba (VRS) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

- 10. i 11. jula 1995. hiljade bosanskih muslimana pobeglo je iz enklave u bazu UN-a u Potočarima, blizu Srebrenice, gde su tražili zaštitu UN-ovog holandskog bataljona.

Istovremeno, približno 15.000 muškaraca, bosanskih muslimana iz enklave, kao i nekih žena i dece, okupili su se u selima Šusnjari i Jaglići i 11. jula u ogromnoj koloni krenuli kroz šume prema gradu Tuzli.

S dve strane romskog naselja u Bloku 67 u Novom Beogradu podignuta je žičana ograda, zbog čega stanovnici tog naselja tvrde da su im prava ugrožena.
Stanari naselja rekli su agenciji Beta da su radnici preduzeća Univerzijada Beograd 2009, u prisustvu policije, u utorak podigli žičane barijere i da sada ni sa jedne strane nemaju izlaz iz naselja. Oni su preneli da im je rečeno da će ograde biti uklonjene po završetku Univerzijade.

Od italijanske ministarke za turizam Mikele Vitorije Brambile zatražena je ostavka pošto je objavljen video-snimak na kojem je pozdravila na fašistički način.
Brambila, bivša mis i bliska saradnica premijera Silvija Berluskonija koja je postala ministarka pre nedelju dana, rekla je da je „zapanjena” optužbama.

Rekordno slab odziv birača na izborima za Evropski parlament išao je naruku ekstremno desno orijentisanim partijama, koje po pravilu imaju disciplinovano biračko telo. Te do sad marginalne partije, mnoge prvi put zastupljene u ovom važnom evropskom telu, dobile su krila sa ekonomskom krizom koja je plodno tlo za ksenofobiju, antiislamizam i antisemitizam. Paradoksalno je da će svoje poruke netolerancije i mržnje sada moći da šalju o trošku poreskih obveznika Evropske unije. Naime, njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu dobiće, kao i svi novoizabrani evroposlanici, pozamašne plate i niz drugih plaćenih privilegija.

Na protestnoj tribini povodom pokretanja sudskog postupka za rehabilitaciju ratnog zločinca Dragoljuba Draže Mihajlovića učesnici su podsetili da nijedna nijedna evropska država nije rehabilitovala zločince kojima su ruke tokom rata bile "do lakata u krvi".

Predstavnik Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Srbije Slavko Popović rekao je da ne treba isključiti radikalniji protest antifašista, ako Mihailović bude rehabilitovan, označivši četničkog komandanta kao saradnika okupatora i glavnog čoveka kvislinške politike okupirane Jugoslavije".

Poslanici Nove Srbije, Socijalističke partije Srbije i poslaničkog kluba Napred Srbijo najavili su u utorak da neće podržati Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola i obeležja.

U Beogradu je 27. aprila počela da radi državna komisija koja ima za cilj da pronađe posmrtne ostatke ratnog zločinca Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je pravosudnom presudom, nakon suđenja koje je trajalo od 10. juna do 15. jula 1946, zbog izdaje i ratnih zločina, osuđen na smrt streljanjem i konfiskacijom imovine.
Formiranje ovakve komisije, smatra istoričarka Branka Prpa, „potpuna je besmislica kojom se zamagljuju stvari”, odnosno, država nije dala odgovore na pitanja političkih ubistav režima Slobodana Miloševića.